Arhitektura međuratnog modernizma na prostoru Srbije predstavlja izuzetno važan deo celokupnog nacionalnog kulturnog i graditeljskog nasleđa. Objekti građeni u tom periodu se tumače kao dragoceni spomenici kulture u Srbiji, koji svedoče o evropskim tendencijama države koja je bila pod viševekovnom stranom okupacijom. Nažalost, ti objekti su vrlo često marginalizovani u sistemu pravne zaštite, napušteni i prepušteni nestručnim intervencijama koje narušavaju autentičnu arhitektonsku kompoziciju. U ovom radu će biti prikazani kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju izvorni arhitektonski sklopovi objekata međuratnog modernizma u Srbiji, sa akcentom na hotelske zgrade. Cilj istraživanja je, metodom studije slučaja hotela Park u Nišu, prikazati mogućnosti savremenih intervencija koje neće narušiti identitet i integritet postojećeg objekta, a koje se temelje na teorijskim osnovama i principima zaštite graditeljskog nasleđa. Rezultati istraživanja sugerišu da je moguće pronaći povoljno rešenje pri revitalizaciji hotelskih zgrada međuratnog modernizma.

U gradu Nišu postoje dva pozorišta i oba se nalaze nedaleko jedno od drugog, u centralnom gradskom jezgru. S obzirom na činjenicu da se grad iz godine u godinu sve više širi, potrebno je razmišljati o planiranju i izgradnji još jednog objekta kulture, konkretno pozorišta, kako bi se ujedno i kod ljudi svest o važnosti ovakvih objekata i značaja same kulture uzdigla. U radu se prikazuje idejno rešenje zgrade pozorišta u Nišu na lokaciji u delu grada koji doživljava urbani razvoj. Pored funkcionalnog rešenja, diskutuje se i o urbanističkom rešenju predmetne lokacije, konstruktivnom rešenju kao i o oblikovnom rešenju. Pored prikupljenih potrebnih podataka o zgradama pozorišta i analiza definiše se projektni zadatak.

Tvrđave su građene kao arhitektonske celine sa fortifikacionom funkcijom kao glavnom. Njihova primarna funkcija današnjem savremenom društvu nije potrebna i zato su mnogobrojne tvrđave u lošem stanju, devastirane i bez primenjenih adekvatnih mera njihove zaštite, posebno onih koje se nalaze van urbanog konteksta. Jedan vid rešenja ponovne aktivacije tvrđava jeste njihova revitalizacija i konverzija čime se teži da tvrđave postanu nova autentična mesta okupljanja. U ovom radu će se sagledati kojim principima i načinima se mogu stvoriti inovativni ambijenti koji bi podržali značaj tvrđave kao arhitektonske celine specifičnih estetskih osobina. Kroz primer revitalizacije i konverzije tvrđave Koznik analiziraće se uticaj dodeljivanja nove funkcije, implementacije novih arhitektonskih volumena i načini na koje nova struktura, materijali i tehničke inovacije utiču na istorijski značajno arhitektonsko nasleđe. Težnja rada je da se ukaže na potencijal primene metoda aktivne zaštite na tvrđave u svrhu njihove optimizacije i ponovnog koriščenja.

Rad prikazuje rešenje rekonstrukcije Doma Vojske Srbije koje je realizovano u sklopu pozivnog konkursa 2012. godine. Poštujući konkursne uslove, idejno programsko rešenje rekonstrukcije Doma Vojske u Nišu i njegova funkcionalna transformacija u Kongresni centar, zasnovani su na formiranju višeslojnog arhitektonskog sklopa u kome svoju oblikovnu i ambijentalnu autonomnost imaju i postojeći objekat i novoprojektovani sadržaji, ali su istovremeno i delovi nove, harmonične celine, kojoj su podređeni. U radu je dat prikaz urbanističkog rešenja, kao i funkcionalnog i oblikovnog rešenja samog objekta.

Projektovanje dogradnje uvek sa sobom nosi niz složenih zahteva i teških odluka, pre svega u pogledu odnosa prema postojećam objektu i njegovog tretmana u ukupnoj – novoj kompoziciji. Uz finansijska ograničenja koje nameće društvo u tranziciji, koje favorizuje “brzo” projektovanje i “jeftinu” gradnju, realizacija kvalitetnog objekta predstavlja pravi izazov za arhitektu. U radu se prikazuje projekat i realizacija Aneksa Medicinskog fakulteta u Nišu, kao primera, po mišljenju stručne javnosti, uspešnog odgovora na zahteve koje pred projektanta stavlja savremeno društvo.

Nedostatak funkcionalnih i modernih smeštajnih i ugostiteljskih kapaciteta je jedan od značajnih nedostataka u turističkoj ponudi Niša, naročito neposrednog gradskog jezgra. Kao rezultat analize ovakvog stanja, nastao je projektni zadatak i zahtev investitora za izradu projekta hotela „My place“, koji bi ispunjavao uslove predviđene za hotel kategorije 4 zvezdice. U radu se diskutuje arhitektonski projekat i funkcije ovog hotelskog objekta, kao i projekat enterijera, nastalog u cilju zadovoljenja optimuma kriterijuma postavljenih zakonskim regulativama za izgradnju hotela visoke kategorije.