U ovom radu prikazani su novi simulacioni softveri i trendovi u izgradnji simulacionih modela koji omogućavaju praćenje odnosa saobraćaja i saobraćajne infrastrukture po kojoj se on odvija. Osnovni cilj planiranja saobraćajne infrastrukture je da se za utvrđene saobraćajne parametre izradi optimalan plan infrastrukturnih kapaciteta i elemenata koji će u funkcionalnom smislu moći da podrže saobraćajne zahteve za planirani period. Savremeni pristup planiranja saobraćaja i saobraćajne infrastrukture zasnovan je na primeni mikro-simulacionih modela. Rezultati simulacije koriste se kao dodatni elementi pomoću kojih planeri saobraćaja i projektanti saobraćajne infrastrukture mogu lakše i argumentovanije da donose odluke u procesu planiranja.

U radu se prikazuje ispitivanje stabilnosti inženjerskih konstrukcija, tj. uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi one ostale u stabilnom ravnotežnom položaju. Pri proveri kriterijuma stabilnosti, odnosno u procesu utvrđivanja graničnog stanja stabilnosti koriste se eksperimentalne i analitičke metode. Analitičke metode se zasnivaju na statičkom, dinamičkom i energetskom principu. Mi, u stvari, tražimo najmanju vrednost opterećenja, koje nazivamo kritično opterećenje, pri kojem prvobitno stabilan ravnotežni položaj postaje nestabilan. Koncept stabilnosti nazvan statički je verovatno najlakše razumljiv, mada ne uzima u obzir ubrzanje izazvano izvođenjem sistema iz ravnotežnog položaja, što se može nadoknaditi primenom D’Alanbert-ovog principa dodavanjem inercijalnih sila koje deluju na mase sistema. Na jedinstvenom numeričkom primeru pokazano je određivanje parametra kritičnog opterećenja.