U radu se definiše geotehničko zemljotresno inženjerstvo kao specifična oblast geotehnike, veoma značajna u seizmički aktivnim područjima. To je multidisciplinarna oblast i sa teorijskog i sa stručnog aspekta, jer predstavlja poznavanje raznih disciplina, a pre svega geoloških i seizmoloških. Definisanje i određivanje hazarda i rizika pri projektovanju objekata u seizmičkim područjima zahteva poznavanje i analiziranje većeg broja faktora. Seizmički hazard definiše verovatnoću nastajanja zemljotresa, odnosno izražava prognozu nivoa budućih zemljotresa i samim tim doprinosi smanjenju seizmičkog rizika. Rezultat seizmičkog rizika vezan je za posledice prouzrokovane zemljotresom: tehničke, ekonomske, socijalne, društveno-ekonomske i dr., što je u vezi zaštite u odnosu na nivo prihvatljivog rizika.

U ovom radu prikazani su novi simulacioni softveri i trendovi u izgradnji simulacionih modela koji omogućavaju praćenje odnosa saobraćaja i saobraćajne infrastrukture po kojoj se on odvija. Osnovni cilj planiranja saobraćajne infrastrukture je da se za utvrđene saobraćajne parametre izradi optimalan plan infrastrukturnih kapaciteta i elemenata koji će u funkcionalnom smislu moći da podrže saobraćajne zahteve za planirani period. Savremeni pristup planiranja saobraćaja i saobraćajne infrastrukture zasnovan je na primeni mikro-simulacionih modela. Rezultati simulacije koriste se kao dodatni elementi pomoću kojih planeri saobraćaja i projektanti saobraćajne infrastrukture mogu lakše i argumentovanije da donose odluke u procesu planiranja.

U radu se sa tehničkog i funkcionalnog stanovišta definiše faktor sigurnosti (ili upotrebljivosti) (γ), građevinskih konstrukcija, kao odnos nosivosti konstrukcije S i projektnog opterećenja L i on (γ) uvek mora biti veći od 1. Iako je cilj rada da se definiše termin “faktor sigurnosti” date su dve definicije. Navedeni termin nema smisla sve dok se ne poveže sa odgovarajućom verovatnoćom. Svojstva otpornosti materijala i maksimalni uticaj opterećenja kojima su konstrukcije izložene promenljivi su, pa se koristi teorija verovatnoće i matematičke statistike. Radije se koristi i termin “efekat-opterećenje” nego “opterećenje”, jer se ono menja tokom vremena. Vrši se selekcija termina verovatnoća u zavisnosti od više uslova, kao što je na primer vrednost ljudskog života ili cena koštanja i održavanja građevinske konstrukcije. Uveden je standard za upoređivanje kao neko verovatno odstupanje od Gauss-Laplass-ovog zakona normalne raspodele.

U radu se na jasan način ukazuje da je značaj geotehničkog zemljotresnog inženjerstva pri izgradnji građevinskih objekata od izuzetnog značaja zato što su oni sudbinski vezani za tlo. Inženjersko-seizmološka i seizmotektonska istraživanja potrebno je izvršiti na široj lokaciji objekta, jer različitost geotehničkih uslova tla ima veliki značaj na parametre zemljotresa koji su od bitnog značaja za ponašanje objekta. Od potencijalno izdvojenih sredstava za geotehnička istraživanja, najčešće se samo nekoliko procenata tih sredstava angažuje, pa preko 60% izvođača ima povećane izdatke i poteškoće u realizaciji projekta

U radu se razmatra ponašanje dinamičkog sistema mosne dizalice, koja se koristi u građevinarstvu, kao sistema sa jednim ili dva stepena slobode. Primenjuje se Dalambert-ov princip o ravnotoži sila da bi se dobila diferencijalna jednačina kretanja. Razmatranjem pojednostavljenih jednačina kretanja lakše se sagledavaju uticaji pojedinih veličina na proces dizanja. Rezultati dobijeni na ovaj način su u granicama zadovoljavajuće tačnosti za praktičnu primenu. U zavisnosti od karakteristika dizalice i vrste kretanja dobija se veličina prigušenja od kojeg zavisi i maksimalna sila koja deluje na nosač.

U radu se potencira da izgradnja i održavanje sistema za zaštitu od poplava, regulacija reka, odvodnjavanje, antieroziona zaštita i uređenje bujica nije bilo adekvatno pa su velike kiše izazvale katastrofalne posledice u pojedinim od 126 poplavljenih opština u Srbiji od 14-26-og maja 2014. godine. Ukupna šteta je procenjena na 1,53 milijarde evra, što će izazvati ekonomske, socijalne i političke posledice koje će se osetiti u svim delovima Republike Srbije. Navedeni su najznačajniji regionalni sistemi vodosnabdevanja, tj. brane i akumulacije koje nisu u potpunosti odgovorili svojim namenama. Pored ogromne materijalne štete izazvane i pojavom mnogih klizišta, stradalo je 57 ljudi od kojih se 23 utopilo.

U radu se prikazuju metode koje se primenjuju radi obezbeđenja tehničke sigurnosti, kao i dodatne sigurnosti uslovljene javnim i socijalnim razlozima. Razmatra se funkcionalno oštećenje i lom, kao i pojam veka trajanja konstrukcije pri projektovanju. Gledano sa tehničkog aspekta, moguće je graditi građevinsku konstrukciju koja je izložena opterećenjima unutar računskih granica, tačno prema projektu sa svim materijalima određene čvrstoće i sa ispravnim analizama i pretpostavkama proračuna, pa neće biti potrebno preduzimanje nekih dodatnih mera radi obezbeđenja sigurnosti. Ustvari, svi su ovi faktori varijabilni, mada se neki od njih mogu tačno predvideti. Da bismo se obezbedili i u odnosu na one koji su neizvesni, povećavamo čvrstoću konstrukcije. Ova povišena čvrstoća obezbeđuje do izvesnog stepena sigurnost i u odnosu na ekstremne uslove promenljivih faktora. Konačan stepen sigurnosti sastoji se iz dela za obezbeđenje u odnosu na tehničke i socijalne posledice rušenja objekta.

U radu se prikazuje ispitivanje stabilnosti inženjerskih konstrukcija, tj. uslovi koji moraju biti zadovoljeni da bi one ostale u stabilnom ravnotežnom položaju. Pri proveri kriterijuma stabilnosti, odnosno u procesu utvrđivanja graničnog stanja stabilnosti koriste se eksperimentalne i analitičke metode. Analitičke metode se zasnivaju na statičkom, dinamičkom i energetskom principu. Mi, u stvari, tražimo najmanju vrednost opterećenja, koje nazivamo kritično opterećenje, pri kojem prvobitno stabilan ravnotežni položaj postaje nestabilan. Koncept stabilnosti nazvan statički je verovatno najlakše razumljiv, mada ne uzima u obzir ubrzanje izazvano izvođenjem sistema iz ravnotežnog položaja, što se može nadoknaditi primenom D’Alanbert-ovog principa dodavanjem inercijalnih sila koje deluju na mase sistema. Na jedinstvenom numeričkom primeru pokazano je određivanje parametra kritičnog opterećenja.