Membranske konstrukcije se, među trenutno aktuelnim konstuktivnim sistemima, izdvajaju pre svega svojim specifičnim formama. Detaljnijom analizom dolazi se do zaključka da one imaju puno osobenosti u odnosu sa druge tipove konstrukcija i druge konstruktivne materijale. U svetu se njihova primena kreće od konstrukcija jako malih raspona do izuzetno velikih i reprezentativnih objekata. Međutim, za sve ove konstrukcije zajedničko je da odišu lakoćom i elegancijom. Upravo zbog ovoga, membranske konstrukcije su svoje mesto našle i u umetnosti, te se sve češće primenjuju kao prostorne skulpture. U Republici Srbiji se membranske konstrukcije primenjuju sa skoro pola veka zaostatka u odnosu na svet. U ovom radu prikazana su četiri objekta izvedena u našoj zemlji. Oni su izabrani tako da prikazuju trenutne domete naše graditeljske prakse u oblasti membranskih konstrukcija. Svaki od objekata posebno je analiziran u radu. Na osnovu obrađenih objekata doneti su zaključci o trenutnom stanju i predviđanja o daljem razvoju primene membranskih konstrukcija u Republici Srbiji.

U ovom radu dat je prikaz najupečatljivijih objekata, i u konstruktivnom i u arhitektonskom smislu, izgrađenih primenom tekstilnih materijala i to primenom PTFE membrana. Dat je uvid u osnovne karakteristike ovog tekstilnog materijala koji se sve više upotrebljava u svetu za objekte kao što su stadioni kao i za objekte druge namene. Način na koji se ovaj materijal mora obraditi, tj. kakvi mu se premazi treba staviti da bi u finalnom obliku mogao da se koristi kao pokrivni, konstruktivni materijal koji je otporan na atmosferske uticaje. Prikazan je sklop različitih konstrukcija koji imaju glavnu zajedničku crtu a to su PTFE membrane kao pokrivni i konstruktivni elementi. Prikazan je način na koji su oni primenjeni na objektu, i kakve sve forme se mogu dobiti primenom ovog materijala.

U ovom radu prikazano je arhitektonsko rešenje pokrivanja dvorišta zgrade Banovine membranskom konstrukcijom. Predstavljen je položaj objekta i njegov značaj za grad Niš, kao i uloga koju je ovaj objekat imao u istoriji. Proces izbora najadekvatnijeg konstruktivnog sistema izvršen je temeljno i kao rezultat dao je membransku konstrukciju dvostruko zakrivljenog oblika. Prednosti i mane ovog sistema su elaborirane i dovedene u vezu sa konkretnim objektom. Dat je i tehnički opis projekta pokrivanja dvorišta, sa svim bitnim karakteristkama konstrukcije.

Dvostruke fasade, jedno od najmodernijih dostignuća iz oblasti fasadnih konstrukcija, nastale su kao proizvod objedinjenih znanja iz više oblasti, ali i potrebe da se stvore optimalni uslovi unutar objekta uz minimalni utrošak energije za grejanje i hlađenje. Zbog poboljšanih izolacionih svojstava, dvostruka fasada približava objekte idealu energetski održivih. Ona nije u mogućnosti da proizvodi samostalno energiju koja je potrebna objektu, već se njeno delovanje ogleda u smanjenju energetskih gubitaka. Međutim, u kombinaciji sa drugim sistemima, dvostruka fasada daje mogućnost proizvodnje energije koju objekat troši.