Većina proizvođača autokomponenti u Srbiji još uvek nije okončala proces privatizacije, u evropskim okvirima nije konkurentna, a ispunjenost proizvodnih kapaciteta daleko je od nekadašnje. Dobavljačka industrija, pogotovu onaj deo koji još uvek čeka na privatizaciju, suočava se sa problemima koji su nastali u prošlosti. Preduzeća pokušavaju da povećaju proizvodnju i da smanje zavisnost od domaćih proizvođača vozila. Prilagođavanje u međuvremenu znatno promenjenim tržišnim uslovma i zahtevima iziskuje od dobavljača ogromne dodatne napore. Proizvodnjom auto delova i auto opreme u Srbiji bavi se oko 160 registrovanih preduzeća sertifikovanih po ISO standardima oko 35%, godišnim prometom oko 200 Mil Eur i blizu 36.000 zaposlenih. Na osnovu sadašnjeg stanja, srpski proizvođači autodelova i opreme kratkoročno ne mogu računati sa planiranjem proizvodnje. Obzirom na postojeću svetsku ekonomsku krizu koja se najviše odrazila na autoindustriju, dobavljači su primorani da se na stranim tržištima bore za nove kupce svojih proizvoda. Veći aranžmani sa evropskim proizvođačima automobila do sada nisu realizovani, ali se vode pregovori i vrše auditi od strane renomiranih proizvođača, i pojedinačnih TIER 1 dobavljača. Autoklaster Srbije, kao jedan od vodećih klastera u Srbiji, koji funkcioniše u ekonomskom prostoru jedne države, treba da bude integralni deo sveobuhvatne strategije koja vodi ka daljim ekonomskim reformama. Ovakav pristup predviđa da klasteri treba da imaju ograničen životni vek, gubeći svoj značaj kada se Država uključi u svetsko tržište i postigne projektovane makroekonomske parametre.Autoklaster Srbije, takođe, treba da bude značajni razvojni instrument domaće ekonomije - obezbeđujući priliv direktnih stranih investicija, novih tehnologija i potrebnu stranu valutu da bi se omogućile potrebe uvoza za domaću privredu. Stvaranje novih radnih mesta ključno je za države sa visokom stopom neuposlenosti i zato su one spremne da daju veliki broj povlastica kompanijama koje će uposliti lokalno stanovništvo. U slučaju autoindustrije Srbije, Autoklaster Srbije je postao partner saradnik Drzavi-Ministarstvu ekonomije u procesu monitoringa, kvalifikacije i obuke članica, standardizacije kvaliteta proizvodnje i poslovanja, promocije potencijala članica na međunarodnim sajmovima i konferencijama, kooperacije sa međunarodnim asocijacijama GTZ, UNIDO, USAID,... Koliku važnost i značaj u procesu ekonomskog razvoja Srbije Ministarstvo Ekonomije pridaje delatnosti Autoklastera Srbije, pokazuje i to da u svim aktivnostima na promociji i poboljšanju konkurentske pozicije članica klastera, učestvuje sa 50 % svih troškova i aktivnosti .Od početka svog postojanja-2005, Autoklaster Srbije daje značajan doprinos naporima srpskog dobavljačkog sektora autoindustrije, i tek predstoje aktivnosti i zadaci koje nameću i svetski proizvođači automobila, postojeći i potencijalni strani investitori. Tehnička obuka, sertifikacija, zajedničke prezentacije, trening programi, kao i stvaranje radne discipline može biti trajna dobit u nastavku tranzicionih aktivnosti Srbije i restrukturiranja dobavljačkog sektora autoindustrije.

Pet globalnih trendova obeležava savremenu svetsku ekonomiju: reciprocitet (kao glavno načelo međunarodne ekonomske integracije), integracija organizacija u svetsku privredu kroz saveze-alijanse-klastere, reinženjering, velike i radikalne promene u strukturi organizacija, ispitivanje funkcije, uloge i legitimnost menadžmenta, dominacija brzih promena u međunarodnoj, državnoj i poslovnoj politici nad internom ekonomijom. Početak 21 veka je okarakterisan pojavom partnerstva–alijansi-klastera globalnog ekonomskog fenomena, koji ne stavlja u prvi plan pravo kontrole i vlasničku dimenziju, već efekat strategijskog menadžmenta, a strukturi članova daje veći značaj od vlasničkih odnosa. Glavni cilj je pokriti sve tehnologije i tržišta koja su bitna za odredjeni proizvod-uslugu, redukovanja troškova i rizika istraživanja i razvoja novih proizvoda i procesa, izbegavanje uvozne barijere, postizanje ekonomije obima ujedinjenjem snaga u oblasti marketinga, finansija i proizvodnje. U poslednjih pet godina, broj ovakvih saveza raste po stopi od 5 % na godišnjem nivou.