Uticaj klimatskih promena se sve više manifestuje na funkcionisanje gradova kao i na život u njima, prouzrokujući čitav niz problema. Među najznačajnijim su: pojava fenomena toplotnih ostrva i sve češće plavljenje područja usled većeg prisustva olujnih dešavanja. Budući da urbanu sredinu karakteriše veliko učešće nepropusnih površina i sve manje prisustvo zelenila, primena zelenih krovova predstavlja efikasan način rešavanja navedenih problema. U tom smislu, zeleni krov kao pasivna mera u projektovanju prema principima bioklimatske arhitekture se sve češće prihvata i kao element zelene infrastrukture. Zeleni krovovi imaju potencijala da poboljšaju otpornost gradova na uticaj klimatskih promena smanjenjem efekta toplotnih ostrva i kanalisanjem brzine i količine kišnog oticaja. Osim navedenih, zeleni krovovi omogućavaju čitav niz ekoloških, energetskih i socijalnih koristi za gradove kao i za same objekte. Mnoge evropske države i gradovi su primenu zelenih krovova uveli u svoje regulatorne okvire i definisali subvencije i olakšice za njihovu primenu. Za razliku od većine evropskih država u Srbiji primena zelenih krovova kao i formiranje regulatornih okvira i subvencija je tek u povoju. Rad prikazuje značaj i koristi zelenih krovova sa fokusom na pregled preporuka i smernica za njihovu primenu u odabranim zemljama Evrope.

Staklo spada u atraktivne i izazovne materijale za primenu na fasadama savremenih objekata. Potkonstrukcija staklenog fasadnog zida jeste konstrukcija koja treba da prenese sve spoljašnje uticaje sa fasade na noseću konstrukciju objekta. U radu je dat pregled sledećih savremenih potkonstrukcijskih sistema: linijski rešetkasti nosači, nosač sa pilonom, kablovski nosači, kablovske konstrukcije i kablovske mreže.

Fotonaponski (FN) modul predstavlja veliku inovaciju 20-tog veka. Usavršavanje načina izrade dovodi do sve češće implementacije u arhitekturi i podstiče razvoj i upotrebu obnovljivih izvora energije. U ovom radu dat je prikaz različitih vrsta modula i konstrukcijskih karakteristika panela koji se mogu koristiti na fasadama objekata.

Dvostruke fasade, jedno od najmodernijih dostignuća iz oblasti fasadnih konstrukcija, nastale su kao proizvod objedinjenih znanja iz više oblasti, ali i potrebe da se stvore optimalni uslovi unutar objekta uz minimalni utrošak energije za grejanje i hlađenje. Zbog poboljšanih izolacionih svojstava, dvostruka fasada približava objekte idealu energetski održivih. Ona nije u mogućnosti da proizvodi samostalno energiju koja je potrebna objektu, već se njeno delovanje ogleda u smanjenju energetskih gubitaka. Međutim, u kombinaciji sa drugim sistemima, dvostruka fasada daje mogućnost proizvodnje energije koju objekat troši.