Uticaj klimatskih promena se sve više manifestuje na funkcionisanje gradova kao i na život u njima, prouzrokujući čitav niz problema. Među najznačajnijim su: pojava fenomena toplotnih ostrva i sve češće plavljenje područja usled većeg prisustva olujnih dešavanja. Budući da urbanu sredinu karakteriše veliko učešće nepropusnih površina i sve manje prisustvo zelenila, primena zelenih krovova predstavlja efikasan način rešavanja navedenih problema. U tom smislu, zeleni krov kao pasivna mera u projektovanju prema principima bioklimatske arhitekture se sve češće prihvata i kao element zelene infrastrukture. Zeleni krovovi imaju potencijala da poboljšaju otpornost gradova na uticaj klimatskih promena smanjenjem efekta toplotnih ostrva i kanalisanjem brzine i količine kišnog oticaja. Osim navedenih, zeleni krovovi omogućavaju čitav niz ekoloških, energetskih i socijalnih koristi za gradove kao i za same objekte. Mnoge evropske države i gradovi su primenu zelenih krovova uveli u svoje regulatorne okvire i definisali subvencije i olakšice za njihovu primenu. Za razliku od većine evropskih država u Srbiji primena zelenih krovova kao i formiranje regulatornih okvira i subvencija je tek u povoju. Rad prikazuje značaj i koristi zelenih krovova sa fokusom na pregled preporuka i smernica za njihovu primenu u odabranim zemljama Evrope.

This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.