U ovom radu prikazan je deo razvijenog algoritma za određivanje optimalnog položaja biciklističke infrastrukture unutar postojećeg poprečnog profila ulice. Analiza je usmerena na magistralne gradske saobraćajnice, a ulazni podaci obuhvataju geometrijske elemente situacionog plana, uzdužnog i poprečnog profila. Poseban akcenat stavlja se na ispitivanje elemenata poprečnog profila, na osnovu kojih se formira preliminarno rešenje pozicije biciklističke površine. Zatim, sledi detaljna provera svih geometrijskih karakteristika, uključujući horizontalnu i vertikalnu geometriju, uzimajući u obzir bezbednost i efikasnost biciklističkog saobraćaja u urbanim uslovima. Kada su svi kriterijumi ispunjeni, preliminarno rešenje se potvrđuje kao konačno. Primena ovog algoritma omogućava planski i sistematičan razvoj biciklističke mreže, doprinosi povećanju bezbednosti, povezanosti i pristupačnosti, te podstiče biciklizam kao održiv vid kretanja u gradovima.

Hiperelastični materijali mogu biti izloženi veoma velikim deformacijama i velikom broju ciklusa opterećenja, a da pri tom ostanu u elastičnom režimu ponašanja. Tipični predstavnici ove grupe materijala su guma, elastomeri, pene, neka biološka tkiva. Ovi materijali se primenjuju u inženjerskim konstrukcijama, u automobilskoj i avioindustriji kao izolatori vibracija i udara. Do njihove ekspanzije dolazi i u oblasti biomehanike pri modeliranju kolagena, mišića i implantanata. U građevinarstvu su deo uređaja koji se primenjuju u sistemu seizmičke bazne izolacije. Kako je mehanički odgovor hiperelastičnih materijala na deformacije izrazito nelinearan, poseban izazov je izbor pouzdanog materijalnog modela koji se koristi za predviđanje ponašanja ovih materijala. Materijalni modeli koji se najčešće koriste u proračunima su: Neo-Hookean, Arruda-Boyce, Mooney-Rivlin, Ogden, Yeoh. U radu će biti predstavljeni najčešće korišćeni modeli pri numeričkom modeliranju ponašanja hiperelastičnog materijala (gume) izloženog velikim cikličnim deformacijama. Ovo će biti predmet daljeg istraživanja autora sa ciljem da se definiše opseg u kome su validni navedeni materijalni modeli za slučaj prostog smicanja, jer su gumeni delovi uređaja za seizmičku izolaciju izloženi upravo velikim smičućim deformacijama.

U radu se razmatra odnos između projektnog zadatka, urbanističkog konteksta i arhitektonske interpretacije na primeru konkursa za Narodni muzej i Galeriju savremene likovne umetnosti u Nišu. Polazeći od savremenih tendencija u razvoju muzejske arhitekture i uloge arhitektonskih konkursa kao mehanizma generisanja prostornih rešenja, analiziraju se programski zahtevi i prostorni uslovi, kao i konceptualna nedorečenost projektnog zadatka. U tom okviru, prikazano je konkursno rešenje autorskog tima Garage group Architects, koje kroz diferencijaciju i povezivanje prostornih celina nastoji da uspostavi ravnotežu između funkcionalne autonomije institucija i potrebe za njihovim međusobnim povezivanjem. Ukazuje se na značaj preciznog definisanja projektnog zadatka i adekvatnog izbora lokacije kao ključnih faktora koji utiču na kvalitet i domet arhitektonskog odgovora.