U ovom radu prikazan je deo razvijenog algoritma za određivanje optimalnog položaja biciklističke infrastrukture unutar postojećeg poprečnog profila ulice. Analiza je usmerena na magistralne gradske saobraćajnice, a ulazni podaci obuhvataju geometrijske elemente situacionog plana, uzdužnog i poprečnog profila. Poseban akcenat stavlja se na ispitivanje elemenata poprečnog profila, na osnovu kojih se formira preliminarno rešenje pozicije biciklističke površine. Zatim, sledi detaljna provera svih geometrijskih karakteristika, uključujući horizontalnu i vertikalnu geometriju, uzimajući u obzir bezbednost i efikasnost biciklističkog saobraćaja u urbanim uslovima. Kada su svi kriterijumi ispunjeni, preliminarno rešenje se potvrđuje kao konačno. Primena ovog algoritma omogućava planski i sistematičan razvoj biciklističke mreže, doprinosi povećanju bezbednosti, povezanosti i pristupačnosti, te podstiče biciklizam kao održiv vid kretanja u gradovima.

U radu se razmatra odnos između projektnog zadatka, urbanističkog konteksta i arhitektonske interpretacije na primeru konkursa za Narodni muzej i Galeriju savremene likovne umetnosti u Nišu. Polazeći od savremenih tendencija u razvoju muzejske arhitekture i uloge arhitektonskih konkursa kao mehanizma generisanja prostornih rešenja, analiziraju se programski zahtevi i prostorni uslovi, kao i konceptualna nedorečenost projektnog zadatka. U tom okviru, prikazano je konkursno rešenje autorskog tima Garage group Architects, koje kroz diferencijaciju i povezivanje prostornih celina nastoji da uspostavi ravnotežu između funkcionalne autonomije institucija i potrebe za njihovim međusobnim povezivanjem. Ukazuje se na značaj preciznog definisanja projektnog zadatka i adekvatnog izbora lokacije kao ključnih faktora koji utiču na kvalitet i domet arhitektonskog odgovora.