Suša izaziva mnoge negativne posledice na životnu sredinu i na društvo. Ove posledice su dovele do novog shvatanja suše, odnosno do neophodnosti zajedničkog života sa sušom i njenim aktivnim upravljanjem. Pokazalo se da individualne mere protiv suše, koje se primenjuju nezavisno i nesistematski ne mogu da daju značajne rezultate. Kao posledica ovoga javlja se modeliranje suše kao glavni instrument za ublažavanje efekata suše. U radu su prikazane komponente modela suše. Upravljanje sušom, kao jedna od komponenti pri modeliranju suše, je posebno istaknuta i posmatrana je kroz dva sektora: upravljanje krizom i rizikom. Posebno je naglašena uloga upravljanja rizikom suše, kako bi se povećala pripravnost na sušu i efikasno ublažile posledica suše.

Padavine predstavljaju najvarijabilniji klimatski parametar u prostoru i vremenu. Svaka promena padavina direktno se odražava na stanje klime. Uspešno praćenje i analiziranje padavina predstavlja jedan od značajnijih koraka u sagledavanju promena klime. U radu su analizirane godišnje padavine na teritoriji grada Niša za period od 1946. do 2011. godine, uz pomoć Furijeovih transformacija i periodograma. Periodogram se koristi sa ciljem definisanja periodičnosti, odnosno određivanja intenziteta periodičnosti u definisanim frekvencijama. Periodogram za posmatrani period pokazuje da nema značajnih perioda padavina u Nišu.

Suša je hazard i rezultat je nedostatka padavina. Ona umanjuje poljoprivrednu proizvodnju, dovodi do degradacije zemljišta i zahteva intervencije ljudi u oblasti rečnog sliva. Stoga je neophodno pronaći način za njenu efikasnu predikciju proračunom indeksa suša. Razvoj informatičkih tehnologija u velikoj meri omogućio je nesmetan prelazak na automatizovano izračunavanje neophodnih klimatskih parametara za procenu suše. U radu je predstavljeno softversko rešenje koje omogućava da se na efikasan način dobiju proračuni indeksa suša.

Učestala pojava suše poslednjih decenija, sa sve izraženijim negativnim posledicama, nameće potrebu za usko povezivanje i sadejstvo institucija koje u svom programu imaju borbu protiv suše, kako bi se smanjio rizik a time i nepovoljni uticaj u narednom periodu. Kako je suša regionalna pojava, efikasna borba zahteva uniformnost koja se može najlakše postići udruževanjem značajnijih činilaca u upravljanju sušom. Jedno od mogućih rešenja je i klastersko povezivanje institucija vezanih za sušu. U radu je predstavljeno klastersko povezivanje institucija u cilju ublažavanja efekata suše.