Suša izaziva mnoge negativne posledice na životnu sredinu i na društvo. Ove posledice su dovele do novog shvatanja suše, odnosno do neophodnosti zajedničkog života sa sušom i njenim aktivnim upravljanjem. Pokazalo se da individualne mere protiv suše, koje se primenjuju nezavisno i nesistematski ne mogu da daju značajne rezultate. Kao posledica ovoga javlja se modeliranje suše kao glavni instrument za ublažavanje efekata suše. U radu su prikazane komponente modela suše. Upravljanje sušom, kao jedna od komponenti pri modeliranju suše, je posebno istaknuta i posmatrana je kroz dva sektora: upravljanje krizom i rizikom. Posebno je naglašena uloga upravljanja rizikom suše, kako bi se povećala pripravnost na sušu i efikasno ublažile posledica suše.

Na poljoprivrednim površinama u atarima sela Hum, Gornja Trnava i Vele Polje, koja se nalaze u gradskoj opštini Crveni Krst na području grada Niša, poljoprivrednici se trenutno bave biljnom proizvodnjom, voćarstvom i vinogradarstvom bez navodnjavanja. Obzirom da, zbog relativno malih količina padavina i velikih gubitaka vode usled evaporacije i proceđivanja u tlo, vode nema dovoljno za zadovoljenje potreba poljoprivrednih kultura, neophodno je uvesti sistem navodnjavanja u cilju stvaranja boljih uslova i efikasnije proizvodnje poljoprivrednih kultura. U neposrednom okruženju ovih sela, nema značajnijih vodotoka koji bi mogli da se koriste kao izvorišta vode za navodnjavanje, pa su izvršena hidrogeološka istraživanja u okviru kojih su izvedena četiri istražna bunara, jedan u ataru sela Hum, dva u ataru sela Gornja Trnava i jedan u ataru sela Vele Polje. U ovom radu je dat prikaz hidrogeoloških istražnih radova izvršenih za potrebe analize količina i kvaliteta podzemnih voda za navodnjavanje poljoprivrednih površina u atarima sela Hum, Gornja Trnava i Vele Polje i postupak određivanja značajnih hidrodinamičkih parametara koji definišu karakteristike vodonosne sredine i izdašnost bunara. Dobijeni rezultati ukazuju na relativno skromne količine i kvalitet podzemnih voda iz izvedenih bunara, koje samo delimično mogu da zadovolje potrebe za navodnjavanjem poljoprivrednih površina u atarima navedenih sela i na neophodnost obezbeđenja dodatnih količina vode za navodnjavanje iz novih bunara.

Padavine predstavljaju najvarijabilniji klimatski parametar u prostoru i vremenu. Svaka promena padavina direktno se odražava na stanje klime. Uspešno praćenje i analiziranje padavina predstavlja jedan od značajnijih koraka u sagledavanju promena klime. U radu su analizirane godišnje padavine na teritoriji grada Niša za period od 1946. do 2011. godine, uz pomoć Furijeovih transformacija i periodograma. Periodogram se koristi sa ciljem definisanja periodičnosti, odnosno određivanja intenziteta periodičnosti u definisanim frekvencijama. Periodogram za posmatrani period pokazuje da nema značajnih perioda padavina u Nišu.

Suša je hazard i rezultat je nedostatka padavina. Ona umanjuje poljoprivrednu proizvodnju, dovodi do degradacije zemljišta i zahteva intervencije ljudi u oblasti rečnog sliva. Stoga je neophodno pronaći način za njenu efikasnu predikciju proračunom indeksa suša. Razvoj informatičkih tehnologija u velikoj meri omogućio je nesmetan prelazak na automatizovano izračunavanje neophodnih klimatskih parametara za procenu suše. U radu je predstavljeno softversko rešenje koje omogućava da se na efikasan način dobiju proračuni indeksa suša.

Udruživanje naučno-istraživačkih institucija u doba globalizacije i svetske ekonomske krize, sve više dobija na značaju početkom XXI veka. Time bi se pojednostavila razmena informacija, novih tehnologija i usavršavanje istraživačkog kadra. Radom je obuhvaćen pristup zasnovan na klasterskom povezivanju naučnih organizacija u COST.

Učestala pojava suše poslednjih decenija, sa sve izraženijim negativnim posledicama, nameće potrebu za usko povezivanje i sadejstvo institucija koje u svom programu imaju borbu protiv suše, kako bi se smanjio rizik a time i nepovoljni uticaj u narednom periodu. Kako je suša regionalna pojava, efikasna borba zahteva uniformnost koja se može najlakše postići udruževanjem značajnijih činilaca u upravljanju sušom. Jedno od mogućih rešenja je i klastersko povezivanje institucija vezanih za sušu. U radu je predstavljeno klastersko povezivanje institucija u cilju ublažavanja efekata suše.

Razvoj Interneta i informacionih tehnologija u velikoj meri omogućava nesmetan prelazak sa klasičnog tradicionalnog polaganja ispita i učenja po učionicama na učenje na daljinu i interaktivan način rada. Samim tim omogućen je jednostavan pristup i lakše praćanje predviđenom nastavnom sadržaju i edukacija studenata. U radu se predstavlja praktičan primer primene softverskog paketa za interaktivno učenje iz oblasti hidrotehničke melioracije.