U Sjenici, na gotovo 1000m nadmorske visine, izgrađen je objekat Centra za razvoj Peštera. Pomalo neuobičajeno za naše građevinske prilike, investitor je zahtevao da konstrukcija bude od drveta. Objekat je projektovan u konstrukcijskom rasteru 5x5m i izveden je u skeletnom sistemu formiranom od stubova i greda od lepljenog lameliranog drveta I klase. Zidovi koji u ovom sistemu imaju samo funkciju ispune i omeđavanja funkcionalnih celina izvedeni su od drvenih elemenata i odgovarajućih obložnih ploča na bazi drveta. Međuspratne konstrukcije su projektovane i izvedene na sličan način, kao i zidovi, upotrebom drvenih greda postavljenih na 60cm rastera i obložnih slojeva od drveta i gipsa u skladu sa određenim arhitektonskim zahtevima i standardima. Posebna pažnja posvećena je proračunu i projekto-vanju veza između stubova i greda i obezbeđenju prostorne stabilnosti konstrukcije. O svemu napred navedenom rad daje, kroz opise, grafičke priloge i slike, više informacija.

Suša je hazard i rezultat je nedostatka padavina. Ona umanjuje poljoprivrednu proizvodnju, dovodi do degradacije zemljišta i zahteva intervencije ljudi u oblasti rečnog sliva. Stoga je neophodno pronaći način za njenu efikasnu predikciju proračunom indeksa suša. Razvoj informatičkih tehnologija u velikoj meri omogućio je nesmetan prelazak na automatizovano izračunavanje neophodnih klimatskih parametara za procenu suše. U radu je predstavljeno softversko rešenje koje omogućava da se na efikasan način dobiju proračuni indeksa suša.

U radu se navode karakteristike hidroloških režima srednjih, velikih, malih voda i termičkog režim reke, koje su od značaja za projektovanje plovnih puteva i pristaništa. Razmatra se obim raspoloživih podataka i mogućnost za ocenu karakteristika režima, kao i za ocenu uticaja klimatskih promena na karakteristike. Prethodna istraživanja ukazuju na postojanje donjih ekstrema u serijama godišnjih ekstrema i prosečnih godišnjih protoka na pojedinim hidrološkim stanicama. Kao najkritičniji režim za ocenu na celoj rečnoj deonici je izdvojen termički režim reke. Ukazano je na potencijalne probleme i dileme koje se moraju razrešiti pre nego što se počne ocena uticaja klimatskih promena na režime površinskih voda na reci Južnoj Moravi.

Rad prikazuje rešenje rekonstrukcije Doma Vojske Srbije koje je realizovano u sklopu pozivnog konkursa 2012. godine. Poštujući konkursne uslove, idejno programsko rešenje rekonstrukcije Doma Vojske u Nišu i njegova funkcionalna transformacija u Kongresni centar, zasnovani su na formiranju višeslojnog arhitektonskog sklopa u kome svoju oblikovnu i ambijentalnu autonomnost imaju i postojeći objekat i novoprojektovani sadržaji, ali su istovremeno i delovi nove, harmonične celine, kojoj su podređeni. U radu je dat prikaz urbanističkog rešenja, kao i funkcionalnog i oblikovnog rešenja samog objekta.

Na primeru projekta stambenog objekta na brdu Vinik, nadomak Niša, predstavljeni su osnovni principi bioklimatske arhitekture. Obrazložen je način oblikovanja i materijalizacije objekta koji ne narušava izgled okruženja i teži da se uklopi u prirodno stvoreni pejsaž. Na primeru ovog objekta pokazan je način funkcionisanja sva tri tipa sistema pasivnog zahvata sunčeve energije za grejanje objekta, odnosno sistem direktnih, indirektnih i izolovanih dobitaka.

U radu je opisan projekat i proračun konstrukcije stambeno-poslovnog objekta koji se trenutno gradi u gradu Rjzanj u Moskovskoj oblasti - Rusija. Ceo kompleks je površine oko 160 000 m2 bruto površine. Sastoji se od četiri stambena objekta spratnosti 2Po+Pr+25, tržnog centra i posebne spratne auto garaže na šest spratova. Analiziran je uticaj dimenzija vertikalnih konstrukcijskih elemenata na ukupnu neto površinu visokih stambenih objekata i mogućnost organizacije parkiranja automobila u podzemnim spratovima. Osnovni kriterijum investitora pri usvajanju konstrukcijskog sistema stambenih objekata je bio obezbeđenje što većeg broja auto garaža u podzemnim spratovima.

Rad je baziran na analizi nosećih arhitektonskih konstrukcija i mogućim negativnim uticajima koji na njih utiču. Istraživanje je usmereno ka definisanju metoda produženja upotrebnog veka i trajnosti arhitektonskih konstrukcija. Oštećenje koncepta noseće konstrukcije, značilo bi i povredu funkcionalnosti, forme i estetike objekta. Izbor materijala i sistema noseće konstrukcije je važan sa aspekta arhitektonskog projektovanja, oblikovanja i funkcionalnosti, ali i sigurnosti i pouzdanosti. U tom smislu, trajnost konstrukcije višestruko je važna, kako za arhitektonsku formu tako i za značaj objekta. Izbor materijala, koji se smatra krucijalnim u smislu trjnosti konstrukcije, a izabran prema funkcionalnoj nameni je energetski održiv. Upravo u radu se ističe značaj životne sredine i njihov uticaj na trajnost materijala i konstrukcija sa ciljem da se i projektantima konstrukcija nametne kao imput u modeliranju proračunskih modela.

Gradjevinski klaster „DUNDJER“, zajedno sa većim brojem evropskih organizacija, učestvuje na evropskom projektu FP7 pod nazivom „STOREPET“ (FP7-SME-2011-2, Proposal 286730). STOREPET je projekat čiji je cilj da razvije jedan novi termički i akustički gredjevinski izolacioni materijal, baziran na gradjevinskim materijalima koji pri korišćenju menjaju svoje agregatno stanje. StorePET će biti posebno projektovan materijal za lake konstrukcije sa omotačem koji ima malu termičku masu (termički kapacitet), kao i za bilo koju drugu stambenu/poslovnu/javnu novu ili rekonstruisanu zgradu sa posebnim izolacionim i toplotno- kapacitetnim potrebama. Sa budžetom projekta od 2.4 miliona € , procenjeno je da će novi proizvod stvoriti novu vrednost u iznosu od 170 miliona € u uštedi u materijalu i 300 miliona € u energiji. Istraživanje je trenutno u toku. Jedan od završnih skupova, sa predstavljanjem rezultata istarživanja će biti održan u Nišu, u 2013. godini. Gradjevinski klaster „DUNDJER“ će imati sva prava i licencu, uključujući proizvodnju i plasman u regionu.

U ovom radu prikazano je arhitektonsko rešenje pokrivanja dvorišta zgrade Banovine membranskom konstrukcijom. Predstavljen je položaj objekta i njegov značaj za grad Niš, kao i uloga koju je ovaj objekat imao u istoriji. Proces izbora najadekvatnijeg konstruktivnog sistema izvršen je temeljno i kao rezultat dao je membransku konstrukciju dvostruko zakrivljenog oblika. Prednosti i mane ovog sistema su elaborirane i dovedene u vezu sa konkretnim objektom. Dat je i tehnički opis projekta pokrivanja dvorišta, sa svim bitnim karakteristkama konstrukcije.

U radu je opisan projekat i proračun konstrukcije tunela na deonici autoputa od grada Gusar do grada Laza u Azerbejdžanu. Autoput prolazi kroz nacionalni park i skijaški centar. Da se ne bi narušilo prirodno okruženje postojećih i novoprojektovanih hotela prokopan je tunel u dužini od 340.37m koji je predmet ovog rada. Tunel je armiranobetonski, sastoji iz deset segmenata međusobno dilatiranih. Širina tunela je 10.2m a visina 6.0m. Debljina donje ploče je 1,35-1,45m, gornje ploče 1,17-1,30m, zidovi su debljine 1,40m.

Aerodromski kompleksi se smatraju jednom od najsloženijih funkcionalno-organizacionih celina u oblasti arhitekture. Do pre par decenija nije im poklanjana velika pažnja, dok danas, sa porastom i popularizovanjem vazdušnog saobraćaja, dobijaju sve više na značaju. Smatraju ih impozantnim, modernim i monumentalnim formama, unutar kojih se obavlja protok robe, putnika i informacija. Jedan takav objekat, manjeg kapaciteta i površine, nalazi se u Nišu, trećem gradu po veličini u Srbiji. Zbog toga što se dugo godina nije ulagalo u njegov razvoj, trenutno stanje objekata ne zadovoljava kriterijume impozantnosti i monumentalnosti. Aerodrom “Konstantin Veliki” ima potencijal za sopstveni razvoj, ali i za unapređenje celokupne slike grada. Cilj ovog rada je da se putem analize i dedukcije dođe do adekvatnog rešenja za unapređenje, rekonstrukciju i adaptaciju putničko- pristanišne zgrade aerodroma “Konstantin Veliki”. Izvršena je analiza činjenica zatečenog stanja, studija slučaja i data celokupna, trenutna slika ovog kompleksa specifičnog i u zakonskom i u urbanističko-arhitektonskom smislu, sa tendencijom za njegovo poboljšanje .

This paper presents the types, functions and technologies using geo-synthetic material with an analysis of their use in the construction,rehabilitation, reconstruction, substitution, repair and maintenance of forest roads. Geo-synthetics are all building materials in the form of synthetic origin polymers (polypropylene, polyethylene, polyvinyl chloride, polyester) that are used in a variety of geotechnical structures in the construction industry in general, and in the forest construction. Although there is great potential for their application, these materials have not been used in engineering of forest roads in Serbia.

Da bi se postigli najbolji efekti prilikom planiranja, projektovanja, građenja i eksploatacije kanalizacionih sistema, potrebno je poznavanje svih elemenata, njihove funkcije, načina rada u okviru celog sistema kao celine. Korišćenje savremenih informacionih tehnologija, simulacionih i optimizacionih modela, značajno olakšava upoznavanje funkcije elemenata sistema i njihovih hidrauličkih parametara, i omogućava da se problemi u sistemu na vreme otkriju i uklone, odnosno smanje do ekonomski opravdanih granica, a da se u nove investicije ulazi tek nakon rešavanja tih problema. U radu se ukazuje na veliki značaj primene simulacionih modela za analizu stanja u kanalizacionim sistemima, na primeru analize postojećeg stanja kanalizacionog sistema grada Vranja.

Ako se osvrnemo na istorijat programa za doktorante jugoistočne Evrope DYNET (Dynamic Network) i SEEFORM (South Eastern European Formation of MSc and PhD degrees), mora se pre svega pomenuti jedan od osnivača ovih programa, Profesor Branislav (Branko) Verbič. Profesor Branko Verbič radio je kao gostujući profesor na Građevinskom fakultetu Rur- Univerziteta u Bohumu u periodu od 1994. do 1996. godine u okviru projekata finansiranih od strane Nemačke istraživačke fondacije (DFG) i Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD). Radio je prevashodno u okviru moje istraživačke grupe Teorija konstrukcija i simulacione tehnike na istraživačkom polju dinamika konstrukcija (interakcija između građevinskih konstrukcija i tla).