Gradjevinski klaster „DUNDJER“, zajedno sa većim brojem svojih članica, učestvuje na nacionalnom projektu sufinansiranom od strane Nacionalne agencije za regionalni razvoj. IZORETEX je projekat čiji je cilj da razvije jedan novi termički i akustički gredjevinski izolacioni materijal, baziran na reciklaži otpadaka od autoindustrije, konkretno autotekstilnog otpada. IZORETEX je posebno aktuelan izolacioni materijal za lake građevinske konstrukcije koje zahtevaju dodatnu akustičku, termo i vibro-izolaciju. Procena je da će ovaj izolacioni proizvod oslobadjanjem velikih proizvošača od viška otpada, stvoriti uštede u iznosu od 100 miliona €. Trenutno su u u toku testiranja materijala koja treba da potvrde njegove toplotne, akustične i vibro performanse. Gradjevinski klaster „DUNDJER“ će unutar svojih članica obezbediti iprobnu proizvodnju i plasman ovog materijala u regionu.

U ovom radu prikazan je proces projekatovanja i adaptacije enterijera Instituta za građevinarstvo i arhitekturu GAF-a u Nišu. Sagledani su osnovni principi i ideje primenjene u procesu projektovanja i dizajna, kao i postignuti efekti i funkcionalno i estetsko unapređenje prostora. Projekat se realizuje kroz dve faze adaptacije koje obuhvataju građevinsko-zanatske radove i radove na izradi opreme i nameštaja.

Proširena stvarnost predstavlja savremenu tehnologiju koja sve više nalazi primenu u različitim oblastima. Kako ona omogućava mešanje prikaza stvarnog i virtuelnog sveta, veoma je pogodna za prezentovanje različitih arhitektonskih vizuelizacija. U ovom radu je prikazana mogućnost primene proširene stvarnosti u cilju istovremene prezentacije 2D tehničkih crteža i 3D modela istog projekta. Za tu potrebu je kreiran trodimenzionalni model dvosobnog stana i prikazan korišćenjem markera (odštampane osnove sprata na kome se nalazi) i tableta opremljenog odgovarajućom aplikacijom.

U radu se potencira da izgradnja i održavanje sistema za zaštitu od poplava, regulacija reka, odvodnjavanje, antieroziona zaštita i uređenje bujica nije bilo adekvatno pa su velike kiše izazvale katastrofalne posledice u pojedinim od 126 poplavljenih opština u Srbiji od 14-26-og maja 2014. godine. Ukupna šteta je procenjena na 1,53 milijarde evra, što će izazvati ekonomske, socijalne i političke posledice koje će se osetiti u svim delovima Republike Srbije. Navedeni su najznačajniji regionalni sistemi vodosnabdevanja, tj. brane i akumulacije koje nisu u potpunosti odgovorili svojim namenama. Pored ogromne materijalne štete izazvane i pojavom mnogih klizišta, stradalo je 57 ljudi od kojih se 23 utopilo.

U radu je dat prikaz konkursnog rešenja „[PARIS] River Champagne Bar”-a na desnoj obali Sene, realizovanog u sklopu učešća na internacionalnom arhitektonsko – urbanističkom [AC-CA]TM konkursu u periodu između februara i jula 2014. godine. Predloženi koncept rešenja bazira se na posebnom tretmanu pešačkog saobraćaja duž obale reke i na arhitekturi u čijem sastavu on postaje integralni deo. Osnovni arhitektonski motiv gradi sistem denivelacija u pravcu kretanja posetilaca i šetača, koje natkrivaju zatvorene korisne površine bara, a akcenat je na prostranim terasama i pogledu ka reci. Arhitektura objekta je dinamična, dominantno horizontalna struktura, ugrađena u bedem Sene i povezana sa gornjim uličnim šetalištem u zoni krovnie površine.

U ovom radu dat je prikaz najupečatljivijih objekata, i u konstruktivnom i u arhitektonskom smislu, izgrađenih primenom tekstilnih materijala i to primenom PTFE membrana. Dat je uvid u osnovne karakteristike ovog tekstilnog materijala koji se sve više upotrebljava u svetu za objekte kao što su stadioni kao i za objekte druge namene. Način na koji se ovaj materijal mora obraditi, tj. kakvi mu se premazi treba staviti da bi u finalnom obliku mogao da se koristi kao pokrivni, konstruktivni materijal koji je otporan na atmosferske uticaje. Prikazan je sklop različitih konstrukcija koji imaju glavnu zajedničku crtu a to su PTFE membrane kao pokrivni i konstruktivni elementi. Prikazan je način na koji su oni primenjeni na objektu, i kakve sve forme se mogu dobiti primenom ovog materijala.

Adekvatno dnevno osvetljenje je jedan od elementarnih preduslova za kvalitetno stanovanje. Važećom regulativom u Republici Srbiji definisan je zahtev za minimalnim dnevnim osvetljenjem, kao i minimalna površina otvora kod stambenih objekata. Pored ostvarivanja potrebnog komfora, poseban značaj ima i mogućnost uštede energije odgovarajućom primenom i dispozicijom otvora za dnevno osvetljenje, u kontekstu energetske efikasnosti. Sa druge strane, mogućnost fleksibilne funkcionalne organizacije osnove sve više dobija na značaju u savremenom arhitektonskom projektovanju stambenih objekata, kao jedna od strategija produženja upotrebne vrednosti stambenih objekata, u kontekstu održivog razvoja. Svi navedeni faktori definišu kompleksan skup parametara koji uslovljavaju optimalnu dispoziciju otvora za dnevno osvetljenje. U ovom radu, na osnovu navedenih parametara, definisan je mogući model porodičnog stambenog objekta koji integriše validne arhitektonske i energetske aspekte, i predstavlja polazni model za detaljniju analizu i optimizaciju veličine i dispozicije otvora za dnevno osvetljenje.

U savremenom građevinarstvu lepljene lamelirane konstrukcije (LLD) predstavljaju efiksna, jednostavna i brzo izvodljiva rešenja pojedinih delova objekata ili objekta u celini. U mnogim praktičnim rešenjima neophodno je ostaviti otvore u nosačima ili ih u fazi montaže izbušiti na licu mesta. Otvori (rupe) u svim nosećim konstrukcijskim elementima bez obzira na veličinu i geometriju, predstavljaju slaba mesta a u nekim slučajevima i kritične zone usled koncetracije napona na periferiji otvora. U zavisnosti od veličine i lokacije otvora na nosaču, potrebno je posebno proveriti nosivost ovakvog elementa. Kod lepljenih lameliranih konstrukcija (LLD) zone oko otvora (rupa) mogu biti uzuzetno kritične, iz razloga koncetrisanja napona zatezanja upravno na vlakna drveta a samim tim i pojava pukotina i prslina što dovodi do gubitka integriteta nosača. U radu su analizirani najpoznatiji Pravilnici za drvene kostrukcije, koji tretiraju pomenutu problematiku i daju uputstva za analizu takvih nosača.

U ovom radu prikazan je postupak proračuna čeličnih konstrukcija sa polukrutim vezama prema Evrokodu 3, u funkciji rotacione krutosti veze koja je definisana nagibom tangente na krivoj MФ− karakteristike veze. Za određivanje početne krutosti veze koristi se takozvana „komponentalna metoda“. Suština ove metode sastoji se u dekomponovanju (rastavljanju) veze na relevantne komponente. Određivanje rotacionog odgovora veze na ovaj način, svodi se na određivanje geometrijskih karakteristika različitih komponenta u vezi. Zbog toga se ova metoda može primeniti na veći broj tipova i konfiguracija veza. U radu je prikazan numerički primer jedne okvirne konstrukcije sa polukrutim vezama.

Na poljoprivrednim površinama u atarima sela Hum, Gornja Trnava i Vele Polje, koja se nalaze u gradskoj opštini Crveni Krst na području grada Niša, poljoprivrednici se trenutno bave biljnom proizvodnjom, voćarstvom i vinogradarstvom bez navodnjavanja. Obzirom da, zbog relativno malih količina padavina i velikih gubitaka vode usled evaporacije i proceđivanja u tlo, vode nema dovoljno za zadovoljenje potreba poljoprivrednih kultura, neophodno je uvesti sistem navodnjavanja u cilju stvaranja boljih uslova i efikasnije proizvodnje poljoprivrednih kultura. U neposrednom okruženju ovih sela, nema značajnijih vodotoka koji bi mogli da se koriste kao izvorišta vode za navodnjavanje, pa su izvršena hidrogeološka istraživanja u okviru kojih su izvedena četiri istražna bunara, jedan u ataru sela Hum, dva u ataru sela Gornja Trnava i jedan u ataru sela Vele Polje. U ovom radu je dat prikaz hidrogeoloških istražnih radova izvršenih za potrebe analize količina i kvaliteta podzemnih voda za navodnjavanje poljoprivrednih površina u atarima sela Hum, Gornja Trnava i Vele Polje i postupak određivanja značajnih hidrodinamičkih parametara koji definišu karakteristike vodonosne sredine i izdašnost bunara. Dobijeni rezultati ukazuju na relativno skromne količine i kvalitet podzemnih voda iz izvedenih bunara, koje samo delimično mogu da zadovolje potrebe za navodnjavanjem poljoprivrednih površina u atarima navedenih sela i na neophodnost obezbeđenja dodatnih količina vode za navodnjavanje iz novih bunara.