U radu je dat prikaz i analiza predloga arhitektonsko-urbanističkog rešenja kompleksa diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u Kanberi u Australiji. Autori prikazanog idejnog rešenja su autori rada. Idejno rešenje je izrađeno u skladu sa konkursnim zadatkom, programskim zahtevima, potencijalima lokacije i trendovima razvoja. Spratnost novoplaniranog objekta je Po+P+1. U funkcionalnom sklopu objekat ambasade sadrži sledeće zone: ambasadu sa kozularnim odeljenjem, stambene jedinice za zaposlene i rezidenciju ambasadora. Poluatrijumska forma objekta omogućila je kreiranje arhitektonski raznolikih ambijenta u središnjoj zoni objekta. Mase su jednostavne, čiste, proistekle iz izohipsa terena u padu. Funkcija prati teren, a forma prati funkciju. Oblikovanje je proisteklo iz ideje i potrebe da se prikaže i slavi tradicija srpske arhitekture, a kao inspiracija poslužio je period moderne 20. veka u Srbiji i Beogradu.

U radu se navode specifičnosti konstrukcijskog rešenja za obezbeđenje iskopa temeljne jame i susednih objekata stambeno-poslovnog objekta u Jagodini. Ukupna bruto površina objekta je 20.731 m2. Spratnost objekta je 2Po+Pr+11+Ps. Razmatra se uticaj susednih objekata na iskop temeljne jame za podzemnu garažu na dva nivoa kao i temeljna konstrukcija objekta. Prikazuje se tehnologija i faze izvođenja radova. Ukazuje se na kritične faze građenja, analizira fazna gradnja i njeni uticaji na konstrukcijski sistem. Predmet ovog rada je racionalizacija uobičajenih konstrukcijskih rešenja za ovaj način temeljenja. Predloženim rešenjem je izvršena značajna ušteda i jednostavnije izvođenje radova. Opisi usvojenog konstrukcijskog rešenja temeljne konstrukcije su ilustrovani osnovama, presecima i proračunskim modelima.

U radu je prikazana dijagnostika dinamičkih karakteristika armiranobetonske sitnorebraste međuspratne konstrukcije višedecenijske starosti, na primeru konstrukcije osnovne škole "Josif Kostić" u Leskovcu. Izvršena je analiza odgovora konstrukcije izložene dejstvu dinamičkog probnog opterećenja. Na osnovu snimljenih signala odziva konstrukcije u pogledu dinamičkog ugiba i dilatacija u armaturi i betonu određeni su dinamički parametri (frekvencija i prigušenje) i izvršena njihova analiza. Rezultati dinamičke analize iskorišćeni su za ocenu stanja konstrukcije i predlog mera konstruktivne i reparaturne sanacije. Dati su zaključci o trenutnom stanju konstrukcije, na osnovu kojih je moguće definisati adekvatne mere sanacije i ojačanja.

U radu je dat prikaz master rada pod nazivom „Idejno rešenje biblioteke u ulici Blagoja Parovića u Nišu“. Predmetna lokacija pripada centralnom jezgru grada Niša. Rešenjem se predlaže savremeni objekat otvorenog tipa skladištenja bibliotečkog materijala. Kako savremene biblioteke objedinjuju funkciju biblioteke sa drugim funkcijama, izvršena je analiza lokacije kroz kontrolu makrolokacijskih i mikrolokacijskih faktora, a sve to sa ciljem upoznavanja svih prednosti, ograničenja i potreba predmetne lokacije. Pored osnovne funkcije, objekat biblioteke objedinjuje i kulturne, obrazovne i komercijalne usluge. U radu dat je prikaz funkcionalnog rešenja, kao i svih tehničkih crteža i trodimenzionalnog prikaza idejnog rešenja biblioteke

Tvrđave su građene kao arhitektonske celine sa fortifikacionom funkcijom kao glavnom. Njihova primarna funkcija današnjem savremenom društvu nije potrebna i zato su mnogobrojne tvrđave u lošem stanju, devastirane i bez primenjenih adekvatnih mera njihove zaštite, posebno onih koje se nalaze van urbanog konteksta. Jedan vid rešenja ponovne aktivacije tvrđava jeste njihova revitalizacija i konverzija čime se teži da tvrđave postanu nova autentična mesta okupljanja. U ovom radu će se sagledati kojim principima i načinima se mogu stvoriti inovativni ambijenti koji bi podržali značaj tvrđave kao arhitektonske celine specifičnih estetskih osobina. Kroz primer revitalizacije i konverzije tvrđave Koznik analiziraće se uticaj dodeljivanja nove funkcije, implementacije novih arhitektonskih volumena i načini na koje nova struktura, materijali i tehničke inovacije utiču na istorijski značajno arhitektonsko nasleđe. Težnja rada je da se ukaže na potencijal primene metoda aktivne zaštite na tvrđave u svrhu njihove optimizacije i ponovnog koriščenja.

Arhitektura međuratnog modernizma na prostoru Srbije predstavlja izuzetno važan deo celokupnog nacionalnog kulturnog i graditeljskog nasleđa. Objekti građeni u tom periodu se tumače kao dragoceni spomenici kulture u Srbiji, koji svedoče o evropskim tendencijama države koja je bila pod viševekovnom stranom okupacijom. Nažalost, ti objekti su vrlo često marginalizovani u sistemu pravne zaštite, napušteni i prepušteni nestručnim intervencijama koje narušavaju autentičnu arhitektonsku kompoziciju. U ovom radu će biti prikazani kriterijumi na osnovu kojih se vrednuju izvorni arhitektonski sklopovi objekata međuratnog modernizma u Srbiji, sa akcentom na hotelske zgrade. Cilj istraživanja je, metodom studije slučaja hotela Park u Nišu, prikazati mogućnosti savremenih intervencija koje neće narušiti identitet i integritet postojećeg objekta, a koje se temelje na teorijskim osnovama i principima zaštite graditeljskog nasleđa. Rezultati istraživanja sugerišu da je moguće pronaći povoljno rešenje pri revitalizaciji hotelskih zgrada međuratnog modernizma.

U radu je prikazan proces adaptacije i remodelovanja enterijera hola zgrade Narodnog muzeja u Leskovcu. Zgrada muzeja je otvorena 1974. godine, a dograđena početkom osamdesetih godina 20. veka. Bilo je neophodno izvršiti adaptaciju u smislu funkcionalne reorganizacije holskog prostora shodno savremenim potrebama muzeja, kao i remodelovanje enterijera. Intervencije su u funkcionalnom smislu podrazumevale izmenu ulaznog dela, povezivanje hola sa galerijskim prostorom u prizemlju i dodavanje neophodnih korisničkih prostora. Remodelovanje enterijera je izvršeno primenom savremenih oblikovnih rešenja i materijala. Diskretnim intervencijama u dizajnu prostora stvorena je estetski jedinstvena celina svedenih formi. Poseban akcenat je bio na geometrijskom usaglašavanju i povezivanju oblikovnih elemenata holskog prostora.

Membranske konstrukcije se, među trenutno aktuelnim konstuktivnim sistemima, izdvajaju pre svega svojim specifičnim formama. Detaljnijom analizom dolazi se do zaključka da one imaju puno osobenosti u odnosu sa druge tipove konstrukcija i druge konstruktivne materijale. U svetu se njihova primena kreće od konstrukcija jako malih raspona do izuzetno velikih i reprezentativnih objekata. Međutim, za sve ove konstrukcije zajedničko je da odišu lakoćom i elegancijom. Upravo zbog ovoga, membranske konstrukcije su svoje mesto našle i u umetnosti, te se sve češće primenjuju kao prostorne skulpture. U Republici Srbiji se membranske konstrukcije primenjuju sa skoro pola veka zaostatka u odnosu na svet. U ovom radu prikazana su četiri objekta izvedena u našoj zemlji. Oni su izabrani tako da prikazuju trenutne domete naše graditeljske prakse u oblasti membranskih konstrukcija. Svaki od objekata posebno je analiziran u radu. Na osnovu obrađenih objekata doneti su zaključci o trenutnom stanju i predviđanja o daljem razvoju primene membranskih konstrukcija u Republici Srbiji.

U gradu Nišu postoje dva pozorišta i oba se nalaze nedaleko jedno od drugog, u centralnom gradskom jezgru. S obzirom na činjenicu da se grad iz godine u godinu sve više širi, potrebno je razmišljati o planiranju i izgradnji još jednog objekta kulture, konkretno pozorišta, kako bi se ujedno i kod ljudi svest o važnosti ovakvih objekata i značaja same kulture uzdigla. U radu se prikazuje idejno rešenje zgrade pozorišta u Nišu na lokaciji u delu grada koji doživljava urbani razvoj. Pored funkcionalnog rešenja, diskutuje se i o urbanističkom rešenju predmetne lokacije, konstruktivnom rešenju kao i o oblikovnom rešenju. Pored prikupljenih potrebnih podataka o zgradama pozorišta i analiza definiše se projektni zadatak.

Globalni ekološki problemi su dostigli velike razmere usled sve veće potrošnja energije u sektoru zgradarstva. Sa udelom od oko 40% u ukupnoj potrošnji energije ovaj sektor predstavlja veliki potencijal za rešavanje ovog problema. Sistemi pasivnog solarnog dizajna mogu na efikasan način, bez utroška energije, doprineti poboljšanju unutrašnjeg komfora. Trombov zid, kao reprezent pasivne solarne arhitekture, uz pomoć termo-akumulacione mase može doprineti smanjenju potrošnje energije za grejanje u zimskom periodu. Ovaj sistem je u upotrebi već više decenija, ali su eksperimentalna istraživanja i njegova masovnija upotreba aktuelni tek poslednjih nekoliko godina. Uporedo sa povećanjem potreba za uštedom energije, raste i aktuelnost primene pasivnih sistema. Napredne tehnologije, savremeni materijali, praćenje i kontrolisanje uticaja primenjenih sistema, omogućili su da pasivni dizajn postane sve popularniji. Upotreba pasivnih sistema postaje neminovnost, a poznavanje njihovih karakteristika i načina funkcionisanja imperativ u projektovanju.