U radu je prikazan uticaj krutosti podloge na vrednosti presečnih sila (dijagram momenata) i vertikalnih pomeranja preseka konstrukcije prednapregnutog železničkog praga. U statičkom proračunu, konstrukcija prednapregnutog železničkog betonskog praga predstavljena je gredom na elastičnoj podlozi. Statička analiza konstrukcije železničkog praga je izvršena primenom metode konačnih elemenata (MKE) i odgovarajućeg softvera. Konstrukcija praga je modelirana konačnim elementima grede, a podloga simulirana nizom vertikalnih fiktivnih prostih štapova, čiji poprečni presek odgovara projektovanoj krutosti podloge. Proračun je izvršen za različite krutosti podloge, uz uzimanje u obzir svih gubitaka sile prednaprezanja. Konstrukcija i opterećenje su simetrični, tako da je MKE analiza obavljena za poprečnu polovinu praga. MKE analizom su dobijene vrednosti presečnih sila, vertikalnih deformacija i rotacija preseka za prag u normalnom položaju i podbijeni prag i to za različite krutosti podloge. Ovi rezultati su dati na uporednom grafiku što je omogućilo konačan zaključak o uticaju krutosti podloge na ove vrednosti.

Rad razmatra potrebu primene ’’zelene’’ arhitekture kao jednog od oblika ekološki prijateljske izgradnje u cilju smanjenja ukupnog negativnog uticaja graditeljstva na prirodno okruženje i zdravlje ljudi. Zbog toga se ona temelji na pojedinim principima koji su bazirani na mnogobrojnim ekološkim zakonitostima. Konačni rezultat primene ovakvog koncepta jeste stvaranje bezbednog, komfornog, produktivnog i ekonomičnog radnog okruženja, uz istovremenu štednju energenata, smanjivanje troškova održavanja i opšte društvenu korisnost zaštite životne sredine.

U radu je kroz aktuelni problem prenaseljenosti planete i nedostatka prirodnih resursa ukazano na potrebu za pronalaženjem dugoročnog, održivog rešenja sa aspekta arhitekture, tj. stanovanja. U kontekstu problema savremenog grada, stvaranje veštačkih megastruktura gradova-ostrva jedan je od odgovora na njegov ubrzani rast. Cilj rada je da se na primeru metropolisaTokija i Tokijskog zaliva ilustruju moguće projektantske zamisli i rešenja, pokušaji i utopije u kontekstu održivog razvoja, tj. sveobuhvatnog korišćenja energije i prirodnih resursa. Naseljavanje vodenih površina, stvaranje gradova-ostrva, jedan je od načina rešavanja planetarnog problema urbane ekspanzije, a na nauci je da istraži i na ljudima da odluče hoće li to biti i naša izvesnost.

Ono što najviše čini jedan grad urbanom tvorevinom jesu javni prostori. Ulica, trg i parkovi, su ono što neko ko prvi put dolazi u grad, vidi, fotografiše, i ono što mu najviše ostane u sećanju. Zato se isti mogu nazvati glavnim elementima grada i ono što čini gradski prostor. Ulice postoje od kada postoji grad, njegov su najvažniji deo i jednom svojom stranom oslikavaju karakter grada kao što i sami stanovnici čine prostor jedinstvenim, svojim govorom, oblačenjem, ponašanjem i kulturom.

U radu se analizira drvo kao i proizvodi na bazi drveta kao obnovljivi materijali koji pružaju mogućnost ponovne primene, recikliranja ili proizvodnje energije, uz minimum otpada. U građevinskom konstrukterstvu su najvažniji aspekti okoline: potrošnja materijala i energije za izradu konstrukcija, kao i emisija štetnih materija u okolinu tokom celog ciklusa izrade i trajanja. Obnova drveta ima nesumnjiv značaj u sistemu održivog razvoja, rastom kroz kretanje materije i energije. Drvo se lako razgrađuje u prirodi što je prednost kada je u pitanju upravljanje otpadom. Pepeo drveta može se koristiti za đubrenje zemljišta.Ovde se ističe i pozitivni efekat na globalno zagrevanje odnosno efekat staklene bašte na zemlji, smanjenjem nivoa CO2 rastom i obnovom drveta.

U radu je analiziran uticaj letnjih temperaturnih promena na stabilnost koloseka od DTŠ. Za usvojeni matematički model određena je minimalna temperaturna sila pritiska koja dovodi do bočnog izbacivanja koloseka kod DTŠ. Na osnovu dobijenih vrednosti za minimalnu temperaturnu silu pritiska predložen je odgovarajući železnički gornji stroj.

U radu se daje kratak opis tehnoloških i organizacijskih modela, kao osnove za istraživanje i iznalaženje optimalnih rešenja za kvalitetnu realizaciju pojedinih gradjevinskih radova ili faza kao sistema, čime se postiže da je gradjenje putnih saobraćajnica racionalno, kvalitetno i u predvidjenim rokovima. Tehnološki i organizacioni modeli, kao složeni dinamički sistemi treba da poseduju preglednost i decidnost u pogledu broja elemenata, interaktivnih veza i konfiguracije strukturnih elemenata. Od njih se traži još da poseduju i visoki kvalitet oblikovanja baziran na analizi strukture primenjene u tehnici mrežnog planiranja, sa pefomansama koje pružaju brojne mogućnosti testiranja i simulacije. Pored toga tehnološki i organizacioni modeli u kombinaciji sa matematičkim modelima treba da omogućavaju brzo i kvalitetno iznalaženje optimalnih rešenja za izbor gradjevinske mehanizacije i načina za efikasnu realizaciju radova u saglasnosti sa ekonomskim i kriterijumima pouzdanosti funkcionisanja analiziranih elemenata gradjevinske proizvodnje.

Evropske Norme EN 1990: 2002 , ili takozvani nulti Evrokod, sadrži novi koncept proračuna nosećih konstrukcija koji pored graničnih stanja nosivosti i upotrebljivosti uvodi i proračun prema trajnosti konstrukcije, odnosno prema upotrebnom veku konstrukcije. U praksi se pokazalo da upotrebni vek konstrukcije mostova, bilo da je on tehnički, funkcionalni ili ekonomski, ima izraženi značaj kako u delu projektovanja tako i u delu eksploatacije i održavanja. Ovaj rad je posvećen analizi relevantnih parametara koji utiču i na trajnost i na metode održavanja mostova.

Sistem zelenih površina i strategija razvoja sistema zelenih površina dobijaju na važnosti usled nastojanja da se obezbede bezbedniji, čistiji, pristupačniji, zdraviji prostori i površine. Pažnja je posvećena analizi uticaja strateške politike razvoja zelenih površina na primerima Beograda i Plimuta. Problem strateškog razvoja zelenih površina Beograda je tema koju ovaj rad tretira na pragmatičan način kroz analizu i komparaciju strategije razvoja zelenih površina Beograda i Plimuta. U radu je prikazana potreba bližeg i detaljnijeg određivanja načina za unapređenje razvoja sistema zelenila Beograda na osnovu postojećih dokumenata koje definišu organi Velike Britanije, ali i na osnovu prethodnih iskustava. Takođe, dat je predlog smernica čijim se sprovođenjem može doći do uspešne strategije razvoja zelenih površina Beograda.