U ovom radu je prikazano idejno rešenje crkve Sveti Milutin u selu Žitorađe kod Vladičinog Hana. Pored prezentacije procesa projektovanja dokumentovano je i stanje u srpskoj sakralnoj arhitekturi. Prikazana komunikacija između arhitekata i Crkvenog odbora ilustruje zanemarivanje savremene arhitektonske prakse u slučaju srpskih pravoslavnih hramova. Idejno rešenje je odbijeno jer nije u skladu sa zamišljenom slikom hrama, koju je formirao Naručilac. Ipak, istraživanjem je postignut cilj da se u skladu sa liturgijskom funkcijom hrama objekat oblikuje na savremeniji način, kreativnom preradom uzornih principa. 

Položaj vertikalnih konstruktivnih elemenata ima dominantan uticaj na ponašanje konstrukcije pri seizmičkom dejstvu. Neadekvatan položaj krutih elemenata dovodi do neželjenih osobina konstrukcije kao što je pojava torzionih oscilacija u I osnovnom tonu ili pojava velike ekscentričnosti centra krutosti u odnosu na centar masa. U radu je analiziran uticaj ekscentrično postavljenog liftnog jezgra na dinamičke karakteristike armiranobetonske stambene zgrade sa pravougaonom osnovom spratnosti P+6. Dodavanje AB zidova za otvor za lift za posledicu ima pojavu torzije u I i III tonu oscilovanja i značajnu promenu ekscentričnosti centra krutosti i centra masa, što sa konstruktivne tačke gledišta nije dopustivo. Da bi se obezbedio dobar prijem seizmičkih sila i otpornost opisane konstrukcije na seizmička dejstva predloženo je dodavanje AB platna na odgovarajućim mestima. Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da se dodavanjem AB zidova bitno popravila seizmička otpornost konstrukcije. Seizmički proračun urađen je metodom ekvivalentnog statičkog opterećenja i primenom spektralne analize u skladu sa važećim domaćim propisima. U radu je pokazano da se u slučaju konstrukcije sa neadekvatnim rasporedom krutih vertikalnih elemenata sračunava pomeranje vrha objekta za oko 21% manje primenom metode ekvivalentnog statičkog opterećenja u odnosu na spektralnu analizu, na osnovu čega se izvodi zaključak da primena metode ekvivalentnog statičkog opterećenja ne daje uvek dovoljno tačne rezultate.

U ovom radu prikazani su novi simulacioni softveri i trendovi u izgradnji simulacionih modela koji omogućavaju praćenje odnosa saobraćaja i saobraćajne infrastrukture po kojoj se on odvija. Osnovni cilj planiranja saobraćajne infrastrukture je da se za utvrđene saobraćajne parametre izradi optimalan plan infrastrukturnih kapaciteta i elemenata koji će u funkcionalnom smislu moći da podrže saobraćajne zahteve za planirani period. Savremeni pristup planiranja saobraćaja i saobraćajne infrastrukture zasnovan je na primeni mikro-simulacionih modela. Rezultati simulacije koriste se kao dodatni elementi pomoću kojih planeri saobraćaja i projektanti saobraćajne infrastrukture mogu lakše i argumentovanije da donose odluke u procesu planiranja.

Geopolimeri su kompozitni materijali koji nastaju hemijskim procesom zvanog geopolimerizacija, kojom se amorfna faza polaznog materijala transformiše u vezivni materijal. Ovako formirani materijal nakon očvršćavanja formira kompaktnu strukturu. Geopolimerizacija predstavlja reakciju čvrstog veziva – alumosilikatnog materijala u vidu prirodnih materijala poput gline, kao i otpadnih nus proizvoda poput elektrofilterskog pepela, granulisane zgure, metakaolina, crvenog mulja i dr. i alkalnih rastvora – aktivatora u tečnom stanju, poput jakih baza NaOH ili KOH u kombinaciji sa Na2SiO2 ili K2SiO3. U ovom radu su ispitivane karakteristike geopolimernih malterskih mešavina na bazi elektrofilterskog pepela sa dodatkom crvenog mulja. Napravljeno je ukupno pet različitih malterskih mešavina sa različitim procentualno - masenim udelom crvenog mulja od 0, 5, 10, 15 i 20 %. Sve mešavine su imale isti odnos vode i veziva, kao i odnos veziva i agregata. Uzorci su negovani na vazduhu na temperaturi od 20±20C. Sprovedeno je ispitivanje pritisne i savojne čvrstoće pri starosti uzoraka od 3, 7, 28, 56 i 90 dana, kao i praćenje njihovog ponašanja tokom izlaganja ciklusima smrzavanja i odmrzavanja. Određivanjem koeficijenta otpornosti na dejstvo mraza u pogledu savojnih i pritisnih čvrstoća u trajanju od 25 ciklusa, došlo se do zaključka da su sve geopolimerne malterske mešavine otporne na cikluse smrzavanja i odmrzavanja.

Kompleks letnjikovca dinastije Karađorđević u selu Neresnica izgrađen je 1930. godine, a pored kuće za odmor imao je i ulogu kontrole ispiranja zlata iz reke Pek u neposrednoj blizini. Sama Letnja kuća izgrađena je u karakterističnom stilu srpske narodne arhitekture, sa odlikama građanskih kuća sa boljim komforom. Istorijski značaj zgrade Letnje kuće i arhitektonske i građevinske vrednosti čitavog kompleksa doprinele su zakonskom rešenju problema zbrinjavanja ovog jedinstvenog kompleksa. Oštećenja, kolaps i nestabilnost pojedinih delova Letnjikovca pretili su potpunom devastacijom i kolapsom. Projektom sanacije i rekonstrukcije predviđene su mere za vraćanje stabilnosti zgrade i rekonstrukcije u novoplaniranim okolnostima sa funkcijom centra za posetioce, muzejske izložbe i sala za projekcije i edukaciju. U radu su predstavljene primenjene mere za sanaciju konstrukcije sa aspekta očuvanja arhitektonskih i građevinskih vrednosti zgrade iz perioda izgradnje.

U radu se definiše geotehničko zemljotresno inženjerstvo kao specifična oblast geotehnike, veoma značajna u seizmički aktivnim područjima. To je multidisciplinarna oblast i sa teorijskog i sa stručnog aspekta, jer predstavlja poznavanje raznih disciplina, a pre svega geoloških i seizmoloških. Definisanje i određivanje hazarda i rizika pri projektovanju objekata u seizmičkim područjima zahteva poznavanje i analiziranje većeg broja faktora. Seizmički hazard definiše verovatnoću nastajanja zemljotresa, odnosno izražava prognozu nivoa budućih zemljotresa i samim tim doprinosi smanjenju seizmičkog rizika. Rezultat seizmičkog rizika vezan je za posledice prouzrokovane zemljotresom: tehničke, ekonomske, socijalne, društveno-ekonomske i dr., što je u vezi zaštite u odnosu na nivo prihvatljivog rizika.

Uticaj klimatskih promena se sve više manifestuje na funkcionisanje gradova kao i na život u njima, prouzrokujući čitav niz problema. Među najznačajnijim su: pojava fenomena toplotnih ostrva i sve češće plavljenje područja usled većeg prisustva olujnih dešavanja. Budući da urbanu sredinu karakteriše veliko učešće nepropusnih površina i sve manje prisustvo zelenila, primena zelenih krovova predstavlja efikasan način rešavanja navedenih problema. U tom smislu, zeleni krov kao pasivna mera u projektovanju prema principima bioklimatske arhitekture se sve češće prihvata i kao element zelene infrastrukture. Zeleni krovovi imaju potencijala da poboljšaju otpornost gradova na uticaj klimatskih promena smanjenjem efekta toplotnih ostrva i kanalisanjem brzine i količine kišnog oticaja. Osim navedenih, zeleni krovovi omogućavaju čitav niz ekoloških, energetskih i socijalnih koristi za gradove kao i za same objekte. Mnoge evropske države i gradovi su primenu zelenih krovova uveli u svoje regulatorne okvire i definisali subvencije i olakšice za njihovu primenu. Za razliku od većine evropskih država u Srbiji primena zelenih krovova kao i formiranje regulatornih okvira i subvencija je tek u povoju. Rad prikazuje značaj i koristi zelenih krovova sa fokusom na pregled preporuka i smernica za njihovu primenu u odabranim zemljama Evrope.

Aluminijum je posle čelika najznačajniji građevinski material, iako nema dugu istoriju primene u građevinarstvu. Građevinske konstrukcije od aluminijuma potencijalno mogu naći veliku primenu zahvaljujući dobroj korozionoj postojanosti, lakoći legure, otpornosti na krti lom itd. U ovom radu opisan je uticaj zavarivanja trenjem sa mešanjem na strukturne i mehaničke karakteristike legure aluminijuma 2024 T351. Uzorci koji se zavaruju su ploče debljine 6mm. Zvarivanje je izvršeno glodalicom pomoću posredstvom posebno oblikovanog alata. Ploče su zavarene u tri različita režima parametara, pri čemu je rotacija alata u svim slučajevima bila 750 min-1, a menjao se posmak alata, 73 mm/min, 116 mm/min, 150 mm/min. Svi uzorci su zavareni bez grešaka i prekontrolisani radiografski i vizuelno.

Problem određivanja hidroloških karakteristika prosečnih voda u neizučenim slivovima, prisutan je prilikom izrade planova upravljanja veštačkom akumulacijom u uslovima redovnog korišćenja. U ovom radu su analizirane mogućnosti korišćenja krivih trajanja protoka sa izučenih slivova iz šireg regiona, za kalibraciju i verifikaciju modela za simulaciju vrednosti dnevnih protoka neizučenog sliva. Za kontinualne hidrološke simulacije korišćen je paket hidroloških modela HEC-HMS. Modeli sa uticajem topljenja snega i bez njega, formirani su za sliv reke Vijake do profila brane Drenova. Slaganje simuliranih i 'osmotrenih' protoka određivano je poređenjem nagiba krive dobijene na osnovu simuliranih protoka i prosečne krive trajanja protoka sa izučenih slivova. Rezultati u ovom radu ukazuju na nedovoljnost korišćenja krivih trajanja protoka kao jedinog kriterijuma za kalibraciju i verifikaciju modela u HEC-HMS-u u primeni za kontinualne hidrološke simulacije

Pravljenjem ankete medju članicama klastera Dundjer iz Niša, ustanovljeno je da više od 50 odsto poslodavaca ima problem da nadje radnike sa potrebnim veštinama kako medju svojim zaposlenim tako i medju nezaposlenim na birou rada.Osim toga, poslodavci su istakli da bi radije ulagali u praktično obrazovanje postojećih zaposlenih, čime bi im povećali privrženost firmi, nego da od početka edukuju nekog nezaposlenog radnika, bez ikakvog iskustva. Potreba za dodatnim obukama zaposlenih, koje nisu deo formalnog sistema obrazovanja, već su pretežno praktične obuke, uočena je naročito u oblasti energetske efikasnosti, ekološke gradnje i korišćenja solarne energije. Ove tri oblasti su prepoznate kao prosperitetne u gradjevinskom sektoru, gde se može izvršiti povezivanje privrede sa naučno-obrazovnim i razvojnim institucijama, uspostavljanjem dualnog obrazovanja radi unapredjivanja proizvodnih procesa i procedura kroz implementaciju naučnih dostignuća i unapredjenje kompetencija zaposlenih. U tu svrhu bilo je potrebno napraviti pojedinačni plan i program praktičnih obuka prilagodjen svakoj konkretnoj firmi i njenim kapacitetima i potrebama u navedenim oblastima, u ovom slučaju u oblasti korišćenja solarne energije. U ovom radu dat je prikaz projektovanja metodologije i plana praktične obuke za tri kompanije, članice klastera Dundjer, u sistemu dualnog obrazovanja u oblasti primene solarne energije.